Први школски час — Иво Андрић

Књига Први школски час, први пут у оваквом избору, пред читаоца поставља Андрићеве приче. Ова збирка прича представља колекцију имагинације, сећања, промишљања на тему живота, уметности и смрти. Oна, поред осталих мотивских окосница, тематизује искуство немања као плодоносан чин који рађа писца и читав свет идеја. Андрићев сугестиван уметнички језик дочарао је један систем вредности и једно – за данашње генерације – прохујало време, у којем је школска табла „изгледала као предодређена да […] објави велика, дивна открића“, док је књига имала ореол недостижности, време у којем је читање представљало привилегију, a библиотека назадовољену „органску потребу духа“.