Песме (Милан Ракић)

RSD 310,00–RSD 430,00 са ПДВ

Вођен идејама француских симболиста и парнасоваца, у српској књижевности деветнаестог века рађа се Милан Ракић, песник који се одупро утицају Војислава Илића. Уносећи прецизност и јасну форму у своје стихове, песник оставља иза себе разноврсне песме, али не толико великог обима. Сматра се да је песник био живахан и пун полета када је говорио о љубави, те се у овој збирци налази одељак који говори само о љубави. За њега је љубав страст и тренутак, као и оно све што је лично и конкретно, без икаквог уздизања. Тако се, на пример, у Искреној песми отварају чулни и еротски односи, као и засићеност и равнодушност која настаје када страст прође, док се у  Очајној песми опевају боли које настају када љубавни занос престане. У одељку који је у овој збирци насловљен као Друге песме налазе се управо оне песме које у песниково стваралаштво уносе скептицизам и песимизам, али и оне које опевају туђе несреће и невоље. Једна од таквих песама јесте Долап, која алегорично говори о човековом ропству. Песник се једино у родољубивим песмама ослобађа у потпуности свог песимизма, те на тај начин ствара најлепше песме везане за нашу прошлост. Њима је посвећен трећи део збирке – На Косову. Опроштајном песмом Милан Ракић опрашта се од поезије, задржавајући оно рационално и парнасовско у себи. Дакле, поезија Милана Ракића је искрена и чиста, са јасним изразима и јаким мислима и осећањима, па је, захваљујући томе, ушла у нашу књижевност и представила врхунац наше грађанске лирике.