Песме (Јован Јовановић Змај)

RSD 310,00–RSD 430,00 са ПДВ

У овој књизи сачињен је избор Змајевих песама из његовог свеукупног стваралаштва. Ову збирку Песме отвара песма Песма о песми, која истиче песникову животну посвећеност, као и песма Светли гробови, која је посвећена његовом мртвом пријатељу – Ђури Јакшићу. Поједине песме објединио је у збирку Певанија како би описао духовни и душевни живот Срба у другој половини деветнаестог века, па се тако и у овом избору налазе одабране песме из те збирке. У песми Народ Змај се обраћа људима на државном врху у жељи да код њих пробуди свест о поштовању рада и залагања једноставног, обичног човека – сељака. Ипак, у овој књизи превладавају песме за децу у којима проналазимо топлину и искрену, праву родитељску љубав. Змајеву наклоност према деци објашњавамо кроз његову несрећну породичну судбину, али и кроз логичку спознају да будућност лежи у младом нараштају. Песмом Пачија школа Змај на шаљив начин говори о једном новом почетку у одрастању деце – припреми и поласку у школу. Тако, у песмама, са којима се овде сусрећемо, Змаја видимо и као дечјег песника и као лиричара и као сатиричара, што је и уочљиво у његовим песмама, попут Кад сам био, где песник разговора са својом мртвом драгом о ћерки Смиљки, која тек учи да говори и хода. Дирљив тренутак уочавамо у Змајевом обећању где се заклиње мртвој жени како ће своју ћерку довести на њен гроб чим проговори. Међутим, у песми Како је ђаво ногу скрхао уочавамо Змајев хумор кроз сатирично приказивање ђавола.

Утонувши у стихове Јована Јовановића Змаја, уочавамо колика је снага и пространство његове свестраности и креативности, али и спознајемо колико је тежак и суморан живот човека кога ухвати овакав грч зле коби.