Песме (Јован Дучић)

RSD 310,00–RSD 430,00 са ПДВ

Ова збирка песама обухвата песме следбеника Војислава Илића, односно Јована Дучића, из војиславске, парнасо-симболистичке и постсимболистичке фазе Војислављевог стваралаштва. Песме су сврставане према Дучићевој хронологији, па изгледа као да се у збирци налази девет певања. Ушавши у епоху класичних српских песника, о Дучићу и његовом стваралаштву почиње много да се говори, па тако врхунац у стваралаштву постиже описним песмама у којима пева о свету који га окружује, уткајући у њега своја најдубља осећања. Тако су у Јадранским сонетима видљиви описи природе, који, заправо, осликавају стање песникове душе, док песме које осликавају песникове изразе мисли и слобода, срећемо у циклусима Вечерње песме и Сунчане песме. О љубави Дучић пева кроз своја искуства и доживљаје, па је жена за њега идеал, химера о којој се само сања, односно сазнање, што је и видљиво у циклусу Душа и ноћ. Његове родољубиве песме налазимо у циклусима садржаним у овој збирци – Царски сонети и Моја отаџбина – и у њима он опева личности из наше историје и велича Србина Душанове Србије, док данашњег човека оштро критикује. Поезија Дучића је, свакако, отмена, одмерена и ритмична, у којој једва да проналазимо самог песника, скривеног негде међу симболима.