На Дрини ћуприја

RSD 670,00–RSD 790,00 са ПДВ

Иво Андрић

Низањем прича, поступком уланчавања, настала је сложена хроника – На Дрини ћуприја, за коју је Иво Андрић 1961. године добио Нобелову награду. Као таква, она представља хронолошки роман који прати четири века збивања око великог моста преко реке Дрине у Вишеграду, кога је изградио велики везир Мехмед паша Соколовић, пореклом из Србије. У овом роману описан је, кроз три различита раздобља, свакодневни живот вишеградске касабе, која се налази на обали реке Дрине, у заједници муслимана и хришћана. Уводећи у своја дела легенде и митове, продубљује људске патње и несреће, бранећи их од заборава, па тако Иво Андрић ово велелепно дело започиње описом вишеградског краја, али и откривањем легенди, међу којима је и легенда о Стоји и Остоји. Главни симбол приповедања јесте вечна грађевина, односно мост, који је супротстављен пролазности људског живота. Стога, он окупља око себе историјске личности и безимене ликове, који су оличење пишчеве маште.

Мост је једина постојана и нема тачка на којој се трење и комешање осећа и види, јасније него било где другде. Мост је једини сведок који осећа антагонизам Истока и Запада. Мост је једини који остаје да траје: „А мост је и даље стајао, онакав какав је одувек био, са својом вечитом младошћу савршене замисли и добрих и великих људских дела која не знају шта је старење ни промена и која, бар тако изгледа, не деле судбину пролазних ствари овога света.