Краљ Бетајнове

RSD 360,00–RSD 480,00 са ПДВ

Иван Цанкар

Драма Краљ Бетајнове представља обимније и значајније дело Ивана Цанкара, које има основну функцију, а то је изражавање незадовољства друштва, односно пасивизма словеначког сеоског становништва, као и његову немоћ да се укључи у индустријску производњу. Заправо, она приказује процес сиромашења, пропадања и пролетеризације села.

У овом делу драмска радња гради се на сукобљавању две личности: Кантора, представника младог словеначког капитализма и Макса Крнеца, револуционарног интелектуалца, студента и скитнице. Између њих се јављају сукоби, који, вероватно, проистичу из различитих друштвених статуса. Макс, осветољубива и поносна скитница, зна да за њега не постоји живот, већ осећа како његов пркос изазива лични пораз, па чак и смрт. С обзиром на то да Макс Крнец не поседује ништа, тај се сукоб може одвијати или на материјалном или на социјалном плану. Његова осветољубивост и понос може да се сукоби са Канторовим неморалом, али оно што њега посебно умирује јесте то што се та психолошка борба не одвија само у њему самом, него и у томе што жели да види и докаже Канторов грех. Кантор није типичан лик, него представник моћи и богатства који у себи има ипак нечег људског, што се огледа када нпр. говори како није лако поднети све то богатство и када признаје Максово убиство.

Сходно написаном, можемо рећи како је ово ипак драма која се одвија у Кантору, која говори о његовим сумњама, о противречним изјавама, о граничним ситуацијама у којима се налази пре и после Максовог убиства. Тим поступцима драма постаје комплекснија, психолошки изнијансирана, па самим тим све што Кантор чини не представља злодела, него и свесне, промишљене чинове. Ово дело, ипак, постаје социјална драма која са собом носи пишчеву радикалну осуду, док нама, затворивши корице ове књиге, остаје да се питамо о каквој је то револуцији реч када цео народ устаје и наздравља убици поштеног човека…