Горски вијенац

RSD 360,00–RSD 480,00 са ПДВ

Петар Петровић Његош

Горски вијенац, рефлексивно–херојска поема, настала у доба романтизма представља најзначајније дело Петра Петровића      Његоша. Објављена у Бечу, 1847. године, на српском народном језику, допринела је Вуковој победи за књижевни језик, те данас заслужно представља једно од најзначајних дела српске књижевности.

            Горски вијенац изграђен је на основу два мита, односно на основу националног мита о непокореној земљи и на основу поетско–метафизичког који говори о паду човека. Прожимање оба мита осликава човека у заточеништву, о чему Његош и говори. Такође, кроз дело се уочавају две тематске линије кретања аутора, међу којима је прва национално–историјска, док је друга религиозно–филозофска. Као такве, оне предочавају и савремене и историјске догађаје, или се пак протежу кроз цело дело кроз рефлексивно–лирски приступ. Иако се у делу описују историјски догађаји Црне Горе, оно није нужно везано за црногорско тло, него је захватило и друга општељудска значења, у којима се често појављује племенско–патријархална етика, патетичко јунаштво и храбро прихватање живота. Како је писац био забринут положајем свог народа, он за тему овог дела узима борбу и то борбу против потурица. Временски оквир прати фабулу дела, мада је догађај стављен у други план, с обзиром на то да је аутор велику пажњу дао ликовима, њиховим одлукама и потезима. Управо се у овом делу јављају слике које су темељене на многобројним догађајима, чинећи тиме окосницу композиције. Такође, дело краси велики број ликова, који себе откривају кроз дијалоге или кроз причу о другој особи.

            Горски вијенац представља изузетну књижевну творевину која обухвата свеукупно искуство читавих епоха у животу појединих народа и цивилизација, односно оно историјско, песничко и филозофско.