избор списа и
песништва о Светом
Сави

Антоан Сент де Егзипери

Мали Принц је књига писана на небу и као таква има високо симболичко значење, зато је својина свих узраста и зато је свако поновно читање ове књиге посебан доживљај. У зависности од тога колико смо детета сачували у себи, толико ћемо и разумети овај Егзиперијев роман. Ово Егзиперијево дело представља човекову исконску потребу за љубављу, слободом, пријатељем, разумевањем, невиношћу, детињством… У њему је описан свет, који је базиран на осећањима и почива на другачијим животним вредностима, где је доказ да постојиш, ако си чудесан, смејеш се и желиш овцу и умеш да разликујеш змијског цара споља и изнутра од обичног шешира.

Стеван Сремац

избор епских народних песама покосовског циклуса и песама о хајдуцима и ускоцима, избор народних песама о раду, избор кратких прозних врста, избор усмене књижевности националних мањина

Под хајдучком епиком подразумевају се епске народне песме које је Вук Стефановић Караџић сврстао у тематску групу пјесме јуначке средњијех времена, заједно са ускочким песмама. Најпре је објаснио ко су били хајдуци: „Народ наш мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Да речемо да гдјекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи или коме да се освети, али је и то цијела истина, да што је год влада турска боља и човечнија, то је и хајдука у земљи мање, а што је гора и неправеднија, то их је више, и за то је међу хајдуцима бивало кашто најпоштенијих људи, а у почетку владе турске јамачно их је било и од прве господе и племића.” Након тога, објаснио је да су хајдучке песме заправо песме о хајдуцима, али и да нису све песме које опевају хајдуке хајдучке. У нашој народној поезији народни певач описује узроке настанка хајдучије – безвлашће, безакоње, зулум Турака – који се протежу кроз велики број песама. Хајдучија је верно приказана у песми Старина Новак и кнез Богосав, која опева неправедне друштвене односе кроз дирљиву причу Старине Новака о мучном аргатовању за господу. У песми Стари Вујадин опевана је хајдучка верност и издржљивост, као и љубав народа према хајдуцима, док се у песми Мали Радојица опева хајдучка постојаност и издржљивост и проблематизује хајдучка младост.

Упркос томе, ускоци су били слични хајдуцима, покретљиви и вешти, заједно са хајдуцима онемогућавали су непријатељу да завлада нашим крајевима. Песме о ускоцима верно бележе многобројне борбе са Турцима и продор Турака на њихову територију и домове. Народни песник је волео да пева песме о ускоцима како би исказао њихово несумњиво јунаштво и неустрашивост. Ускоци који се опевају у овој збирци јесу, свакако, Јанковић Стојан, Смиљанић Илија, Сењанин Тадија, Сењанин Иво. Такође, у збирци се налазе и песме покосовског циклуса, које опевају витешки отпор према насиљу и неправди, као и зулум турских освајача. Неке од њих су: Болани Дојчин, Диоба Јакшића, Смрт војводе Кајице, Облак Радосав,…

Избором управо ових песама ученицима је омогућено сазнање о изузетно јаком отпору према насиљу и турским освајачима, о величини и одважности јунака, али им је, на неки начин, и предочена слика своје отаџбине после 1389. године.