Да би знање постало трајна категорија, начини његовог преношења морају непрестано да се мењају, односно да иду у корак с временом како би утабали сигуран пут до жељеног одредишта – до реципијента. У том погледу, савремене технологије наметнуле су нове стандарде и у образовању, те су пред наставника и ученика постављени неистражени предели које треба успешно савладати. С једне стране, интернет је омогућио лаку доступност информација, а са друге управо интернет представља колекцију несистематизованих чињеница, стога постоји опасност да корисник дође на странпутицу разумевања.
Наша издавачка кућа се на тој раскрсници времена сусрела са тежњама издавачких кућа Transparencies to Educate (TTE bv) из Холандије и Dorling Kindersley из Велике Британије. Резултат тог сусрета су комплети графофолија које смо припремили за вас као идеалан компромис у назначеном временском маратону. Наиме, реч је наставном материјалу из географије и физике графички приказаном на фолијама. Поменути компромис проистиче из чињенице да овако конципиран наставни садржај у своје оквире обухвата и мултимедијалну димензију, будући да се наставни материјал преноси визуелно преко графоскопа, а уједно представља и систематичан преглед наставне грађе.
Графофолије као инвенција у настави спојиле су наставни кадар из многобројних европских земаља. На тај начин потврђено је да је језик слика заједнички језик, а да се тежње наставника сустичу у једном – како заинтересовати ученика за сазнање и како сазнање утврдити у трајну категорију знања.
Намеће се питање: како визуелне манифестације наставних садржаја развијају код ученика интересовање и како то интересовање производи знање? Наиме, генерације одрасле на интернет конекцији навикле су да информације буду скопчане са својим илустрованим приказима. Стога, богат визуелни живот ових графофолија испуњава потребе савремених нараштаја. Осим пажљиво осмишљених илустрација које прате текст и сам текст је распоређен на фолијама на тај начин да истиче оно што је најважније, што свакако омогућава способност усвајања знања већ приликом првог сусрета са новим градивом. Тај вид олакшице омогућава ученику да активно учествује у процесу наставе, чиме настава задовољава један од најважнијих методичких критеријума – интерактивност. Настава прожета полемиком час чини умногоме динамичнијим и квалитетнијим. Свака графофолија има утврђену структуру, што омогућава наставнику да временски и идејно осмисли ток часа, а да притом за то не пише припреме код куће.
Упечатљив графички приказ градива може да замени читаве странице за ученике најчешће сувопарног и монотоног текста. Тако ове графофолије постају мапе знања, које омогућавају кључним одредницама да буду нарочито истакнуте. Сходно томе ваш час ће увек имати костур који све важне елементе везује и држи на окупу, док ће ученици својим учешћем и асоцијацијама мењати његов ток и чинити сваки час другачијим.
Захваљујући графофолијама бићете у могућности да:
- Апстрактне садржаје представите на визуелан начин;
- Усмерите теоријску наставу на практичну примену у свакодневници;
- Прилагодите градиво потребама ученика;
- Уштедите време уложено на припреме за часове;
- Постигнете већу ефективност у настави;
- Учините градиво динамичнијим и живљим, што ће утицати на бољу дисциплину и већи степен заинтересованости ученика.
Ефикасност у настави (1)
Могућност употребе фолија
- Можете да почнете с поштено заслуженим одмором током ноћи како бисте били припремљени за сутрашњу наставу;
- Употребите фолије за представљање нових концепата. Визуелизација помаже ученицима да направе разлику између битних и споредних информација, што је веома значајна вештина за „хватање“ белешки;
- Прикажите фолије током предавања како бисте помогли ученицима да прате ток нашег излагања и да усмере пажњу на кључне концепте;
- Пружите им ослонце у визуелној меморији нарочито када раде самостално;
- Употребите фолије за понављање и тестирање кључних концепата и процеса;
- Покажите сличности и разлике између сличних процеса, организама или структура употребом различитих комбинација фолија;
- Помозите ученицима да савладају проблеме са изразима или апстрактним појмовима, обогаћујући наше предавање с кокретним, визуелним материјалом;
- Развијте стратегију понављања градива у којој можете комбиновати фолије и друга наставна средства.
Ефикасност у настави (2)
Старе мудрости:
Верује се у оно што се види.
Једна слика говори више од хиљаду речи.
Језик слика је једини међународни језик.
Још неке сугестије предавачима:
- Нека ученик изађе испред платна и покаже и објасни одређени детаљ с пројектоване слике;
- Нека ученици сами закључе шта је смисао слике;
- Нека ученици самостално или у групама, осмисле питања и заједно одговоре на њих. Пустите их да направе белешке, а њихова питања користите касније приликом провере знања;
- Стимулишите ученике да употребљавају фолије у сопственим излагањима;
- Нека ученици схвате суштину фолије. Смислите квизове са фолијама као премисама;
- Фолије пружају снажну визуелну подршку. Диктирајте питања која садрже слике које ће бити или су приказане на почетку. Питања конципирајте као врсту квиза како бисте проверили жељено знање и способности;
- Можете непостојаним фломастерима писати и брисати по фолијама неограничен број пута. Слободно користите фолију, проширите је колико год желите сопственим цртежом и текстом.
Ефикасност у настави (3)
Ефикасност у настави (4)
Ефикасност у настави (5)
ГЕНИЈАЛАН СИСТЕМ ЗАПАЖАЊА
Наш мозак нас обавештава о делићима свих визуелних информација које обрађује. Након филтрације, остаје само оно што се сматра довољно важним за активирање центра за размишљање. По неким стручним мишљењима, обради се хиљадити део свих чулних надражаја на подсвесном нивоу – баш као за време вожње у саобраћају. Само милионити део свих визуелних надражаја допре до наше свести – до нашег света за размишљање. Таламус, у лимбном систему, координира свим облицима приспелих надражаја – то је капија до наше свести.
Инстинктивна селекција у запажању
Наставници посебан труд улажу не би ли мотивисали ученике – обично заинтересоване за другачији вид информација – за лекције о еволуцији.
Стога је то за наставу прави изазов. Међутим, без обзира на природни недостатак интересовања, радозналост се може повећати великом визуелном пројекцијом.
Она очигледно поседује неопходне сегменте који јој омогућавају продор у механизме визуелног система с донекле инстинктивном селекцијом. Информација која је презентована на овај начин, може да стимулише центар за размишљање.
Овај феномен чини пројекторе моћним наставним помагалом.
Ништа нисмо видели, али је слика ипак у глави
Разумевање зависи од размишљања. У већини случајева, до разумевања долази само ако су ученици у стању да створе менталну представу о ономе на шта се мислило. Створена слика се одлаже у визуелну меморију за каснију употребу. Ако учење није визуелно подржано, ђаци ће креорати сопствене менталне представе о ученим појмовима. Они то чине у складу са сопственим искуствима, асоцијацијама и интуицијама. Када ученик једном креира менталну слику, тада је појам схваћен. Тачне или не, ове менталне слике постају основа памћења..
Прави и најбржи пут за информацију у мозгу
Оптички живац састоји се од најмање милион влакана, што је много више од тридесет хиљада влакана од којих је сачињен слушни живац.
То је чак и више од укупног броја нервних влакана која у мозгу преносе информације о додиру, температури и болу из свих делова тела. Наш систем вида је за мозак највећи извор информација, али он има свој систем за њихово пребацивање.
Наш мозак креира своју сопствену стварност
Од саме појаве људског рода, непотпуна информација је допуњавање знањем које је већ било доступно у мозгу (попуњавање), чији је ефектан исход била еволуцијска вештина преживљавања. Ловци из праисторијског доба су ретко свесно примећивали дрвеће у шуми. Али би мале жуте и смеђе покретне тачке у шареном лишћу изазвале немир: то је могла бити опасна птица грабљивица или следећи оброк. Наш мозак креира стварност која се чини релевантном, а која се заснива на ограниченом броју информација. Видети нешто је зато највећим делом интерпретација.
Како слика долази до учениковог центра за размишљање
Објашњења у вези са снажним ефектима великих слика
Постоје посебне нервне ћелије у краткорочној меморији које чувају информације за одређене области у мржњачи. Систематска мапа мрежњаче смештена је у визуелном можданом кортексу, одакле све почиње. Овде, за почетак препознајемо најважније основне карактеристике, облике и боје које су вредне пажње. Ово се дешава несвесно иако је за то потребно најмање 34 одвојена дела мозга, где сваки има посебан задатак и урођену вештину распознавања покрета, емоција, боја... На пример, црвена и жута су боје које одмах привуку пажњу, баш као и лице – посебно када је лепо или има израз љутитости.
Вредности које придодајемо значењу на овом нивоу, су мање културолошке, а више еволуцијске, и стога специфичне у зависности од пола. Ако је неопходно, активираће се још неки делови мозга да би се на крају у мноштву закаснелих () реакција у такозваним ехо прстеновима допунило значење. Хипоталамус у лимбном систему покреће одговарајуће емоције. Одређена хијерархија у мишљењу, интерпретацији и придодавању значења, великим делом зависи од стеченог знања и, понекад више него што бисмо то желели у учионици, од субкултуре са којом се ученик поистовећује, рецимо .Потребне су секунде да би се информација проверила у мозгу, добрим делом вођена хипокампусом – координатором меморија. Све се ово дешава на подсвесном нивоу. У таламусу, јајоликом центру за спајање у лимбном систему и капији до наше свести налазе се селективни механизми. Они на крају одлучују која је преостала информација довољно занимљива да би се узнемирило наше свесно размишљање – и колико ће оно снажно бити стимулисано у том тренутку времена. Велика слика (нпр. предмет или карта) делује на многе нивое подсвести, а исход тога су веће промене у учионици. Наставни материјал, као што су пројектоване слике, лако сламају невидљиве баријере у глави и побуђују довољно интересовања да би се, ако ништа друго заобишла краткорочна меморија. Увеличане слике у можданом центур за запажање резултата дају најбоље резултате.
Преузмите понуду графофолија кликом на слику испод.
